Someday

Враћао се са посла. Напољу је био мрак. Једном је волео мрак и ноћ, али након што ју је упознао, све се променило. Он се променио. Било је још само неколико корака, а он је био скоро код свог аута. Сваки пут када би ушао у ауто, сетио се оног путовања на језеро са њом. Био је то добар дан, можда и најбољи дан у његовом животу. Ставио је кључ у браву, притиснуо папучицу гаса и на крају се одвезао кући. Прошао је још један дан без ње. Возио је ауто напред. Пут је био скоро невидљив и није се осећао добро. Хтео је да спава. Очи су му се нехотице затвориле. Мислио је да би било боље да позове такси. Одједном, ударац! Затим, звук ломљења стакла. Био је заробљен, није могао да се креће. Осећао је како му живот измиче. Ипак, из неког разлога, чинило се да ово није крај.